БЕРНАР БЕРТОД (BERNARD BERTHOD)
conservateur du Musée de Fourvière, Lyon (F) / историчар и кустос у Музеју Фурвјер, Лион (Ф)

LES SOULIERS ROUGES DU PAPE, DU BASILEUS A PRADA / ЦРВЕНЕ ПАПСКЕ ЦИПЕЛЕ, ОД ВАСИЛЕВСА ДО ПРАДЕ
PAPAL RED SHOES, FROM BASILEUS TO PRADA

Зборник 7/2011 (Музеј примењене уметности), страна 7-16

УДК:
272-732.2-524.4 ; 391.4:[745.53:675.14
ID 188179724

Апстракт:
Personne n'a jamais baissé les yeux sur les souliers rouges de Paul VI ou de Jean Paul II Mais, dès 2005, la presse people a fait des gorges chaudes au sujet des souliers du pape Benoît XVI et les acteurs de la mode se sont émus. Ces souliers se détachent particulièrement sur la blancheur du vêtement papal et on fait s'interroger plus d'un spectateur ou télé spectateur. Certains journalistes ont affirmé qu'ils étaient réalisés par Prada, alors qu'ils sortent des mains d'un honnête bottier milanais. Cependant rien de plus traditionnel que ce soulier rouge, appelé mule, au pied du pontife romain. Cet usage a une longue histoire qui trouve ses racines dans l'Antiquité romaine puis à Constantinople, à la cour du Basileus au VIe siècle.
L'article rappèle l'importance de la couleur rouge dans le vestiaire papal depuis le haut moyen âge. Puis, suit une description de l'usage des souliers rouges depuis le début du IIème millénaire. Un troisième chapitre évoque l'usage à l'époque moderne et contemporaine et les modifications survenues sous le pontificat de Paul VI et se termine par la description des souliers portés par Jean Paul II et Benoît XVI.

Никада нико није оборио поглед ка црвеним ципелама Павла VI или Јована Павла II. Али, те 2005. године, часопис People наругао се црвеним ципелама папе Бенедикта XVI, а актери модних збивања ускомешали су се. Ове ципеле посебно долазе до изражаја у односу на белу боју папине одеће, па то питање интригира више од једног посматрача или ТВ гледаоца. Неки новинари потврдили су да су ципеле направљене код Праде, а оне су у ствари дело руку једног часног миланског чизмара. Међутим, нема ничег традиционалнијег од ове црвене обуће, коју зовемо папучама, на ногама римског понтифекса. Њихово коришћење има дугу историју која своје корене налази у античком Риму, а затим у Цариграду, на двору василевса у VI веку.
Чланак подсећа на значај црвене боје у папској гардероби, од високог средњег века. Потом следи опис који указује на праксу ношења црвених ципела од почетка II миленијума. Трећи део рада говори о њиховој употреби у модерном добу и о променама које су се у вези са овим десиле у време папства Павла VI, а завршава се описом обуће коју су носили Павле II и Бенедикт XVI.

Кључне речи:
Benoît XVI, Byzance, cérémonial papal, croix, insigne papal, „mules“ papales, rouge papal, souliers du pape, Paul VI ,Vatican / Бенедикт XVI, Византија, папска церемонија, крст, папско обележје, папске «папуче», папско црвено, папске ципеле, Павле VI, Ватикан

Summary:
Nobody has ever lowered one's eyes to red shoes of Pope Paul VI or Pope John Paul II. But, in 2005, the People magazine ridiculed red shoes of Pope Benedict XVI, and the people involved in the fashion events became stirred up. These shoes particularly came into the picture if worn with white Papal clothing, and that issue intrigues more than one observer or TV viewer. Some journalists confirmed that the shoes were made by Prada, and they in fact had been the work of one respectable Milanese boot-maker. However, there has been nothing more traditional than these red shoes, which are called slippers, on the feet of the Roman pontiff. Their use has a long history, having the roots in Antique Rome, and then in Constantinople, at the court of Basileus in the 6. century.
The article reminds us of significance of red color in Papal clothing, from the times of the High Middle Ages. Thereupon, there is a description of practice of wearing red shoes from the beginning of the 2nd millennium. The third part deals with their use in modern times and related changes at the time of Paul VI pontificate, and it ends with the description of the footwear worn by Paul II and Benedict XVI.

Овде можете преузети PDF чланка (645 KB)