Миодраг Јовановић
др историчар уметности, Београд

СКУЛПТУРА ДРВОРЕЗБАРЕНИХ ИКОНОСТАСА
SCULPTURES ON WOOD CARVED ICONOSTASES

Зборник 3/2007 (Музеј примењене уметности), страна 7-12

УДК:
745.51(497.11)”18/19” 75.050.046(497.11)

Апстракт:
Дрворезбарство, дуборез српских иконостаса новијег доба по пластичкој идеји и пракси обраде волумена, без обзира на то што је извесно време репертоар био сведен на биоморфне мотиве, припада категорији скулптуре. Захваљујући пластици таквог дрворезбарства, заправо вајарског обликовања дрвених олтарских преграда од XVI до XIX века, у историји српске скулптуре нема цезуре у трајању њеног хиљадугодишњег континуитета.

Кључне речи:
Иконостас, дрворезбарство, гипс, скулптура, континуитет

Summary:
It is generally considered that there is a break in history of Serbian sculptural art.
It should be noted though that woodcarving of iconostases in more recent periods developed from the idea of plasticity and practice applied in treating their volume. Almost every craftsman who made altar walls in the 18th and 19th centuries would call himself a sculptor or bildahauer after the German word Bildhauer. A number of iconostases had not been executed in wood but in plaster or even in metal. Long lasting reduction of visual expressions to biomorphic motifs resulted from their theological symbolism and liturgical meaning as is found in icons. This changes the previous wrong belief that conservatism of the Church was the reason for the actually non-existing break in the millennium long history of Serbian sculpture.

Овде можете преузети PDF чланка (846 KB)