ЕМА ФИЛИПОНИ (EMMA FILIPPONI)
Универзитет Ка Фоскари, Венеција, Италија (Université Ca`Foscari, Venise, Italie)
Универзитет IUAV, Венеција, Италија (Université IUAV, Venise, Italie)
Висока школа друштвених наука, Париз, Француска (École des Hautes Études en Sciences Sociales, Paris, France)
emma.filipponi@gmail.com
ФЕРНАНДО ФИЛИПОНИ (FERNANDO FILIPPONI)
Универзитет у Паризу - Нантер, Француска (Unversité de Paris Nanterre, France)
fernandofilipponi@libero.it

SUR LES TRACES D`UN DÉCOR: de l'hôtel parisien aux objets d'art. Échanges entre ateliers européens au XVIIe siècle / ТРАГОВИМА ДЕКОРА: од париских приватних здања до уметничких предмета. Размена између европских атељеа XVII века
TRACING THE ORIGINS OF A DECORATION: from a Parisian Mansion toArt Objects. Exchanges among European Workshops in the 17th Century

Зборник 13/2017 (Музеј примењене уметности), страна 48-61

Категорија чланка: прегледни рад

УДК:
738(44)"16"
738(450)"16"

Апстракт:
A partir du XVIIe siècle, l'art français est engagé dans un processus de transformation sous le signe d'une véritable autonomie, notamment face au modèle italien. Le pouvoir monarchique de Louis XIV (1638–1715) et le chantier grandiose de Versailles sont l'expression la plus aboutie de cette émancipation. Les nouveaux modèles décoratifs conçus par les ateliers de la capitale française, utilisés également pour le réaménagement de résidences aristocratiques, influencent aussi les arts décoratifs, même au-delà des frontières nationales.

La Suite de pièces ornementales, un recueil de douze planches, signé par François Bignon (ca.1620-post1668) et Zacharie Heince (1611–1669), semble s'inspirer des décors de l'hôtel parisien du chancelier Pierre Séguier (1588–1672). Aujourd'hui disparu, l'hôtel Séguier fut réaménagé au milieu du XVIIème siècle. En quelques années, ces décors furent repris par les artisans de deux centres de production de céramiques parmi les plus importants en Europe aux XVIIème et XVIIIème siècles: Nevers et Castelli.

La ville de Nevers, située au centre de la France, a pu profiter d'une position stratégique, au milieu des routes commerciales entre Paris et Lyon. Les recherches récentes confirment que les artisans nivernais étaient très actifs sur le chantier versaillais. En Italie, les céramistes de Castelli utilisent, aux mêmes dates que leurs homologues français, les sujets de la Suite de pièces ornementales. Il s'agit d'une trace des contacts existants entre les deux ateliers, confirmés par le partage d'autres sources iconographiques inattendues.

/

Почев од XVII века, француска уметност пролази кроз процес трансформације која се одвија у знаку истинске аутономије, пре свега у односу на италијански модел. Краљевска моћ Луја XIV (1638–1715) и изградња грандиозног здања као што је Версајска палата најпотпунији су израз ове еманципације. Нови декоративни модели развијени у радионицама француске престонице, који су се користили и приликом преуређивања аристократских резиденција, утицали су и на декоративне уметности и изван државних граница.

Изгледа да је Низ орнаменталних сцена (Suite de pièces ornementales), серија од дванаест графичких листова које потписују Франсоа Бињон (François Bignon, око 1620–1668) и Захари Енс (Zacharie Heince, 1611–1669), инспирисана париским приватним здањем канцелара Пјера Сегјеа (Pierre Séguier, 1588–1672). Кућа породице Сегје, која данас више не постоји, преуређена је средином XVII века. Током неколико година, украшавање ове зграде преузеле су занатлије из два центра за производњу керамике, Невера (Nevers) и Кастелија (Castelli), који су у XVII и XVIII веку спадали у најзначајније европске центре у овој области производње.

Град Невер, у централној Француској, искористио је стратешки положај на раскрсници трговачких путева који спајају Париз и Лион. Резултати новијих истраживања потврђују да су занатлије из Невера биле веома активне на версајском градилишту. С друге стране границе, у Италији, керамичари из Кастелија користе теме из Низа орнаменталних сцена у исто време када и њихове француске колеге из Невера. То је још један траг контаката који су постојали између ове две радионице, а који су потврђени и увидом у друге, крајње неочекиване иконографске изворе.

Кључне речи:
architecture, céramiques, décor d'intérieur, hôtel particulier, Pierre Séguier / архитектура, керамика, унутрашња декорација, градска приватна здања, Пјер Сегје

Summary:
In the 17th century, French art came through a campaign of renewal and emancipation from Italian artistic models. The artists of this period, mainly working at the construction site of Versailles, sought to disseminate new models, already tested when furnishing aristocratic residences. These new decorative models, developed in the studios of the French capital, also affected the development of decorative arts, even beyond the borders of France.

The Suite of Ornamental Pieces (Suite de pièces ornementales), a set of twelve engraved plates, signed by François Bignon (ca. 1620 – after 1668) and Zacharie Heince (1611–1669), seems to be inspired by the decorations made in the mid-17th century in the Parisian mansion of the chancellor Pierre Seguier (1588–1672) which are now non-existent. In the following years, these patterns were adopted by craftsmen in the two most important European centres of pottery production in the 17th and 18th centuries: Nevers and Castelli.

The city of Nevers, in central France, benefited from a strategic location close to trade routes, halfway between Paris and Lyon. Moreover, recent research proves that the artisans of Nevers were active participants at the construction site of Versailles. At the same time, the Italian potters working in Castelli introduced subjects from the Suite. This study tracks the contacts and active communication between the two studios, confirmed by the fact that they shared other unexpected iconographic sources.

Овде можете преузети PDF чланка (1.5 MB)