СЛОВЕНА МИТРОВСКИ
Независни истраживач, Берлин, Немачка
slovenamitrovski@aol.com

О ФРАКТАЛНОЈ ГЕОМЕТРИЈИ ИЗ ПРИРОДЕ НА ПРИМЕРУ ПРИМЕНЕ ЕЛЕМЕНАТА СТАКЛЕНОГ КВАЗИБРИКА НА ФАСАДИ ГРАЂЕВИНЕ „ХАРПА“ У РЕЈКЈАВИКУ
THE FRACTAL GEOMETRY OF NATURE: The Application of Glass Quasi-Bricks in the Façade of the Harp Centre in Reykjavik

Зборник 12/2016 (Музеј примењене уметности), страна 55-62

Категорија чланка: прегледни рад

УДК:
725.023:691.6(491.1)
72.071.1 Елијасон О.

Апстракт:
Фасада грађевинског комплекса „Харпа“ (Harpa), односно Исландског националног концертног и конференцијског центра у Рејкјавику, који је грађен од 2005. до 2008, а отворен 2011. године, пројектована је у духу иновација карактеристичних за прву деценију XXI века. Њен творац је реномирани данско-исландски уметник Олафур Елијасон (Olafur Eliasson), који је, уз сагласност аутора читавог комплекса, архитекте Хенинга Ларсена (Henning Larsen), заједно са тимом стручњака у свом берлинском атељеу, осмислио дизајн и архитектонску форму спољних површина. Комплексно замишљен мултидисциплинарни пројекат подразумевао је рад стручњака из области културе, уметности, науке и технике.
Овај рад се, пре свега, бави конструкцијом јужне чеоне фасаде. Посебно се истиче специфичан истраживачки рад на тродимензионалним стакленим квазибрик (Quazibrick) елементима, који су резултат петнаестогодишњег испитивања у експерименталној лабораторији Елијасонoвог берлинског атељеа. Водећи сарадник у том истраживању био је архитекта Ејнар Торстејн (Einar Thorsteinn), који је дефинисао стаклени квазибрик, базирајући га на сопственој формули I5SSDO. Својом чистом формом и функционалношћу, квазибрик је резултат ревитализације и обогаћивања новим идејама стаклених геометријских елемената, познатих под именом „кристалине“ (Kristalline), примењиваних у архитектури класичне модерне.
Пажљива анализа ове фасаде указује на примену фракталне геометрије из природе, на чије је постојање први указао Беноа Б. Манделбро (Benoit B. Mandelbrot) 1975. године. Даљом анализом уочава се да свеобухватне видљиве структуре математички сложених природних елемената на фасади „Харпе“, омогућавају различите визуре у зависности од места са којег се она посматра. У тој визуелној трансформацији налази се и основна хармонија њене естетике, која у себе укључује, између осталог, климу, светлост, природно окружење, предзнање посматрача, димензију колективног памћења итд.

Кључне речи:
Олафур Елијасон (Olafur Eliasson), фрактална геометрија, концертни и конференцијски центар „Харпа“ (Harpa), квазибрик (quasi-brick).

Summary:
The paper seeks to present the complexity of the structure and the specific perception of the south façade of the Harp concert and conference Centre in Reykjavik, while highlighting the use of the fractal geometry of nature. The Harp architectural complex, designed by the architect Henning Larsen, is a segment of the extensive spatial plan for the eastern port of Reykjavik. The remarkable façade of this building is a work of the renowned Danish and Icelandic artist Olafur Eliasson. It was designed in 2011 in a multidisciplinary project that involved collaborators from various areas.
In the construction of the south façade, glass quasibrick modules were used; they were created in the experimental laboratory of the Studio Olafur Eliasson as a result of the long-term exploration of geometric shapes. The leading contributor in this study was the architect Einar Thorsteinn, who defined the quasi-brick based on his I5SSDO formula. The invention of the quasi-brick form and its binding potential rely on natural quasi-crystals. The regularly irregular shapes of the quasi-brick correspond to the forms of the fractal geometry of nature and their innovative genesis is an enrichment to "crystalline" glass elements that are already known in art history and architecture.
In his work, Eliasson highlights the importance of the synthesis and dialogue between the ethics and aesthetics of nature – culture, ecology and responsibility to people in a global world. His art addresses both individual beholders and the general public, acting as a supplication. Among other things, it suggests to beholders, who are reflected in and united with the image of the natural environment reflected in the south façade of the Harp, that it is necessary to use natural resources of our planet, time and new technologies in a rational manner.

Овде можете преузети PDF чланка (562 KB)