ЦВЕТКА ПОЖАР (CVETKA POŽAR)
Музеј архитектуре и дизајна, Љубљана

CONTINUITY AND CHANGE: The Biennial of Industrial Design over the First Twenty Years
ТРАЈАЊЕ И ПРОМЕНА: првих двадесет година Бијенала (индустријског) дизајна

Зборник 11/2015 (Музеј примењене уметности), страна 18-26

Категорија чланка: оригинални научни рад

УДК:
7.05:069.9(497.4)”1963/1983”

Abstract:
The text is an attempt to analyse the first twentyyear history of the Biennial of Industrial Design BIO. It focuses on the Biennial's chief organizational aspects: the effort behind its establishment, purpose, and role; the Biennial's achievements; and, not least of all, the need to revise its underlying concept.
In Yugoslavia, the main aim of the BIO exhibition was to connect designers with industry. This was done with considerable success, especially in its first decade, when the Biennial of Industrial Design in Ljubljana was, along with the Milan Triennial, one of the most important design events in Europe; it was also the first such biennial in the world. Large numbers of designers from both Western and Eastern Europe took part in the exhibition.

Key words:
Biennial of Industrial Design, industrial design, history of design, organizational aspects of the biennial

Резиме:
Текст представља покушај анализе историје Бијенала индустријског дизајна током првих двадесет година његовог постојања. У средишту наше пажње биће најважнији организациони аспекти: напори везани за установљавање Бијенала, дефинисање његових циљева и улоге, те његових достигнућа и, на крају, али не мање важно, потреба да се ревидира темељни концепт ове манифестације.
У Југославији, главни циљ Бијенала индустријског дизајна био је повезивање дизајнера са индустријом. Ова манифестација је са великим успехом испуњавала ту функцију, нарочито током прве деценије постојања, када је Бијенале индустријског дизајна у Љубљани, заједно са Миланским тријеналом, било једна од најважнијих манифестација у вези са дизајном у Европи. Поред тога, било је то и једино бијенале те врсте на свету. На Бијеналу је учествовао велики број дизајнера како из Западне, тако и из Источне Европе. Уз редовно учешће италијанских, немачких и аутријских дизајнера, Бијенале је нудило више од пуког увида у историју и развој југословенског дизајна. У оквирима датог концепта и у различитим периодима, Бијенале је на једном месту окупило различите приступе неких од водећих европских дизајнера како у погледу технологије, тако и у погледу форме. Током прве две деценије постојања, Бијенале је прилично успешно остваривало свој циљ – повезивање дизајнера и индустрије. Ипак, осамдесетих година XX века, у време постмодернизма, као и након двадесет година постојања, модернистички концепт више није био прихватљив.

Овде можете преузети PDF чланка (722 KB)