< < < NAZAD

Izložba

Lucijan Bernhard (1883-1972)
reklama i dizajn u osvit 20. veka

14. februar - 14. mart 2013. Muzej primenjene umetnosti

Autor izložbe: Hubert Ridel (Hubert Riedel)
Koordinator izložbe: Milica Cukić, MPU
Organizatori: Goethe-Institut Belgrad i
Muzej primenjene umetnosti, Beograd

Svečano otvaranje: četvrtak, 14. februara 2013. u 19 časova.
Otvaranju će prisustvovati i autor izložbe gospodin Hubert Ridel (Hubert Riedel).

Retrospektivna izložba radova Lucijana Bernharda (1883 - 1972), koncipirana je kao prva u nizu izložbi čiji je cilj da publiku upoznaju sa stvaralaštvom „ikona dizajna“ u realizaciji nemačkog Instituta za veze s inostranstvom (Ifa). Zahvaljujući predanom dugogodišnjem istraživanju autora ove izložbe Huberta Ridla, imamo pred sobom, detaljan uvid u život Lucijana Bernharda i u njegovo stvaralaštvo.

© VG Bildkunst, Bon i ifa

Lucijan Bernhard (Lucian Bernhard, 1883 - 1972) je nemački umetnik koji je imao značajnu ulogu u oblikovanju vizuelnog jezika moderne reklame, koji odgovara brzom privrednom rastu i životnom ritmu koji on diktira. On je tvorac plakata svedenih na prikaz predmeta i ime robne marke (nem. „Schachplakat“, eng.„object poster“), tako da se savremeni plakat ne može zamisliti bez njegovog doprinosa. Logotipi brojnih velikih preduzeća, kao što su Boš, Kafa HAG, Pelikan, i danas se zasnivaju na rešenjima koja je Bernhard predložio počekom prošlog veka.

© VG Bildkunst, Bon i ifa

U Nemačkoj se nova umetnost plakata probila tek u poslednjoj deceniji 19. veka, a njeni su centri bili Minhen i Berlin. Početkom 20. veka savremenici su plakatu pridavali izuzetno veliki značaj. O tome svedoče i redovne izložbe plakata, kao i činjenica da su u javnim kulturnim ustanovama vrlo brzo ustanovljene odgovarajuće zbirke, poput onih u Berlinu, Drezdenu, Hamburgu i Štutgartu. One su značajno doprinele profesionalizaciji reklame, baš kao i osnivanje „Udruženja ljubitelja plakata“ u Berlinu 1905. godine.

© VG Bildkunst, Bon i ifa
© VG Bildkunst, Bon i ifa
© VG Bildkunst, Bon i ifa

Ursula Celer u predgovoru kataloga ove izložbe ističe:“Najveći uticaj na rani razvoj dizajna u Nemačkoj imao je upravo Lucijan Bernhard. On je presudno uticao na razvoj veoma funkcionalnog pristupa, koji je kod plakata obeležio stil s početka 20. veka. Pored toga, pripala mu je i ta čast da bude prvi profesor na novoustanovljenoj katedri za reklamu. Otvorio je kancelariju u Berlinu, u kojoj je izrađivao idejna rešenja za plakate, reklamne oglase, tipografska pisma i logotipe, ali je načinio i prve korake ka oblikovanju ideje o korporativnom identitetu, čije smo pune mogućnosti iskoristili tek u naše vreme, dakle stotinu godina kasnije“.

© VG Bildkunst, Bon i ifa

Bernhardova idejna rešenja za robne marke (Boš, Štiler, Audi...) daleko su nadživela svog tvorca. Tako je njegov uticaj delovao i dalje, uprkos tome što se mnogi nisu više sećali autorovog imena. Sam Bernhard postao je žrtva prolaznosti sopstvenih ostvarenja. U očima šire publike njegova je slava izbledela kad i plakati na reklamnim stubovima i oglasi u dnevnim novinama.

© VG Bildkunst, Bon i ifa

Značaj ove izložbe je utoliko veći jer predstavlja prvu samostalnu retrospektivu stvaralaštva Lucijana Bernharda, koncipiranu po muzeološkim standardima i napravljenu za muzejske galerijske prostore. Ni u Nemačkoj, a ni u Americi, u kojoj je Bernhard živeo od 1923. godine, njegovo stvaralaštvo nikada ranije nije tako detaljno predstavljeno kao ovde. Zadovoljstvo za ljubitelje dizajna je veliko jer su u mogućnosti da sagledaju delo jednog od pionira oglašavanja i dizajna s početka 20. veka.

© VG Bildkunst, Bon i ifa
Autor izložbe: Hubert Ridel (Hubert Riedel)
Koordinator izložbe: Milica Cukić, MPU
Organizatori: Goethe-Institut Belgrad i Muzej primenjene umetnosti, Beograd