< < < NAZAD
Povodom Dana Muzeja predstavljamo izložbu i studiju-katalog

"Primenjena umetnost i Beograd 1918 - 1941"

6. novembar 2011 – 31. januar 2012.
Galerije u prizemlju MPU

Svečano otvaranje: nedelja 6. novembar 2011. u 19 časova
Izložbu otvara  gospodin Predrag Marković, ministar kulture, informisanja i informacionog društva RS

Autorka izložbe i studijskog kataloga:
mr Bojana Popović, muzejska savetnica, Odsek za savremenu primenjenu umetnost MPU

Dizan kataloga: Danijela Paracki
Postavka izložbe: Borjana Šuvaković
Konzervacija predmeta i priprema za izlaganje: Milan Andrić i Marija Labudović

Primenjena umetnost i Beograd
1918 - 1941.

svečano otvaranje izložbe
„Primenjena umetnost i Beograd 1918 - 1941“ je izložba koja predstavlja dela iz muzejskih kolekcija i privatnog vlasništva, kao i dokumentarni materijal iz oblasti dekorativne skulpture i slikarstva, enterijera i nameštaja, umetnosti keramike, tekstila, srebra i grafičkog dizajna.

Izložbu prati studija (264 stranice sa 140 ilustracija) mr Bojane Popović koja donosi obimna, izuzetno dobro dokumentovana i neka potpuno nova istraživanja sprovedena u oblasti primenjene umetnosti međuratnog razdoblja. Autorka raspravlja i o odnosu savremenika prema primenjenoj umetnosti, o njihovim predrasudama, čežnji za stvaranjem nacionalnog stila kao i njihovom spremnom prihvatanju evropske primenjene umetnosti. Recenzentkinja teksta dr Milanka Todić ističe da „ono što čitavu studiju posebno razlikuje od svega što je do sada pisano o primenjenoj umetnosti između dva svetska rata kod nas, je to što ona sagledava mikroistorijske i individualne doprinose u kontekstu šireg nacionalnog ali i evropskog kulturnog diskursa“.


Primenjena umetnost i Beograd
1918 - 1941.

svečano otvaranje izložbe

Dve decenije oblikovane svetskim ratovima u istoriji primenjene umetnosti predstavljaju blistavu epohu. Satkana od mnogih krajnosti, ona je objedinila tradiciju i avangardu, opšte i lokalno, koncepte društvene angažovanosti i potrošački mentalitet, ručni i mašinski rad, unikatno i serijski umnoženo delo, elitizam i populizam, vrhunsku estetiku i otužni kič... Prisutnost primenjene umetnosti u savremenom životu bila je tolika da je ona postala deo svakodnevice i u sredinama koje ranije nisu imale razvijenu svest o njenom značaju. Tako je bilo i u Beogradu za čije građane postaju važna pitanja poput: koga angažovati za izradu reljefa na fasadi kuće, koga za vitraž u holu, a koga za fresku u trpezariji, kod koga poručiti spavaću sobu u stilu Luja XVI,  kome se obratiti za reklamiranje firme ... ili s kojom lepo ilustrovanom knjigom i časopisom ugodno provesti vreme?


Primenjena umetnost i Beograd
1918 - 1941.

detalj postavke izložbe

Školovanje i usavršavanje u inostranstvu, Parizu, Beču, Pragu, Rimu, Londonu, najviše je doprinelo da beogradski umetnici u svoje aktivnosti uključe i primenjene discipline. Naklonost epohe za objedinjavanjem arhitekture, skulpture, slikarstva i primenjene umetnosti, takođe je podsticala razvoj stvaralaca renesansne širine. Tako je vajar Toma Rosandić dva puta ostvario potpuno umetničko delo, mauzolej Petrinovića u Supetru na Braču (1924-1927) i sopstvenu kuću u Beogradu (1927-1928), projektujući svaki detalj, od samog zdanja do upotrebnih i dekorativnih predmeta, dok je Branko Krstić, arhitekta značajnih građevina, vajao, slikao, predavao i po malo se bavio keramikom. Uzlet grafičkog dizajna doveo je u Beogradu do formiranja kruga specijalista koji su ostvarili uspešne karijere baveći se novinskom i knjižnom opremom i ilustracijom, plakatima, oglasima... Među njima izdavajali su se Dragoslav Stojanović i Dušan Janković koji su još u svojim pariskim danima radili za ugledne izdavače, filmske kuće i reklamne agencije.


Primenjena umetnost i Beograd
1918 - 1941.

detalj postavke izložbe

Novost predstavlja i pojava umetnica, obrazovanih u evropskim kuturnim središtima, koje su želele da se bave primenjenom umetnošću kao svojom profesijom. U tome su retko uspevale, ali bilo je i izuzetno uspešnih poput kostimografkinje Milice Babić.  Svestrana Margita Gita Predić vodila je Školu za primenu dekorativne umetnosti (1926/1927- oko 1935) koja je bila kultno mesto dobrostojećih Beograđanki koje su tu ne samo učile kako da izrade lepe i korisne predmete nego su dobijale i medijsku pažnju i divljenje za svoj rad izlagan na školskim i reprezentativnim Jesenjim izložbama.


Primenjena umetnost i Beograd
1918 - 1941.

detalj postavke izložbe

Nastojanja Dragutina Inkiostrija Medenjaka da početkom veka stvori nacionalni umetnički stil, zasnovan na proučavanju slovenske i, posebno, srpske narodne tradicije, približila su ga društvenoj eliti zaokupljenoj pitanjima državnog identiteta i omogućila mu da se razvije u svestranog primenjenog umetnika. Njegova vizija nastavila je da živi i posle rata, kada je radio za državne institucije i poručioce konzervativnog ukusa, koji su u isto vreme podržavali i drugu struju u okviru “nacionalnog projekta”, predvođenu kraljem Aleksandrom i umetničkom grupom Zograf (1927-1940) koji su delovali na osavremenjavanju umetnosti srpskog srednjeg veka. Težnja za stvaranjem nacionalnog stila, zajednička mnogim, posebno novoosnovanim državnim zajednicama, kao i spremno prihvatanje evropske primenjene umetnosti predstavljaju dva lica kulture međuratnog Beograda.

Uprkos nedostatku značajnije predistorije, uskog kruga poručilaca, bez saradnje sa fabrikantima, bez specilizovanih strukovnih udruženja, časopisa i izložbi, sa kasno osnovanom školom, ostvareni su osnovni koraci u emancipaciji i profesionalizaciji primenjene umetnosti, usaglašavanju nacionalnih vrednosti sa internacionalnim pravcima i nastala su vredna dela koja su Beogradu dala izgled otvorenog i naprednog grada evropskog duha.

O svemu ovome svedoči izložba „Primenjena umetnost i Beograd 1918-1941“, a poseban doprinos donosi jedinstvena istraživačka studija autorke Bojane Popović, koja zajedno sa drugim naslovima objavljenim u ovom muzeju daje dragocena tumačenja i razumevanja srpske primenjene umetnosti.

Stručna vođstva kroz izložbu:

Svake subote do kraja izložbe "Primenjena umetnost i Beograd 1918-1941" biće priređena stručna vođstva za posetioce koje će realizovati autorka Bojana Popović i jedan gost – specijalista koji će tumačiti pojedine segmente izložbe:

  • 3. decembar 2011 - Bojana Popović
  • 10. decembar 2011 - dr Simona Čupić, O izložbama u međuratnom Beogradu
  • 17. decembar 2011 - mr Milan Prosen, O beogradskoj ar deko arhitekturi
  • 24. decembar 2011 - mr Snežana Toševa, O Danici Kojić i opusu drugih arhitektica u starom Beogradu
  • 14. januar 2012 - Milan Andrić, O starim beogradskim umetničkim stolarima i vajarima
  • 21. januar 2012 - Slobodan Ivkov, O stripu i njegovim crtačima u međuratnom Beogradu
  • 28. januar 2012 - dr Miodrag Jovanović, O umetnosti međuratnog Beograda

Odsek za obrazovanje Muzeja primenjene umetnosti, u toku trajanja izložbe "Primenjena umetnost i Beograd 1918 – 1941", organizuje tri interaktivne edukativne radionice.

VIŠE O TOME >>>


Dušan Janković
Nacrt za plakat, 1923.
Muzej primenjene umetnosti

Dragoslav Stojanović
Naslovna strana časopisa Žena i svet, 1937.
privatno vlasništvo

Miloš Babić
Nacrt za plakat, 1932.
Muzej primenjene umetnosti

Mihailo S. Petrov
Nacrt za plakat, 1935.
Muzej primenjene umetnosti

Dragutin Inkiostri Medenjak
Polufotelja, prva polovina dvadesetih godina 20. veka
Muzej primenjene umetnosti

Margita Gita Predić
Orman, oko 1929.
Orman, 1930.
privatno vlasništvo

Dušan Janković
Nacrt za orman, 1937.
Muzej primenjene umetnosti

Milan Zloković i Sreten Stojanović
Bosanski hol u kući porodice Đorđević, 1922 – 1927.
preuzeto iz: L. Trifunović, Sreten Stojanović, katalog SANU, Beograd 1973.

Ilija Kolarović
Fasadni reljef na zgradi u Ulici kneginje Ljubice 7, 1935.
fotografija: Miloš Jurišić

Mladen Josić
Freska Dogradnja palate Hipotekarne banke, danas Narodni muzej, 1932.
ljubaznošću Narodnog muzeja u Beogradu

Vasa Pomorišac
Nacrt za neizvedeni vitraž Aero-kluba, 1932.
Muzej primenjene umetnosti

Milan Nedeljković (?)
Servis za čaj, oko 1928.
Muzej primenjene umetnosti

Ivan Tabaković
Keramoskulptura Igra majke i deteta, druga polovina tridesetih godina 20. veka
privatno vlasništvo
Autorka izložbe i studijskog kataloga: mr Bojana Popović, muzejska savetnica, Odsek za savremenu primenjenu umetnost MPU