. : STAKLO TIBETA - DUH HIMALAJA : .



Lubomir Ferko
STAKLO TIBETA - DUH HIMALAJA
Muzej primenjene umetnosti, Beograd
27. septembar - 25. oktobar 2007.


Prošlo je deset godina od obimnog stvaralačkog i izložbenog projekta Lubomira Ferka pod nazivom Ovako su govorili proroci. Ideja da predstavi temelje tri glavne monoteističke religije – judaizma, hrišćanstva i islama, Bibliju, Novi zavet i Kuran u formi staklene skulpture sazrevala je u umetniku nekoliko godina. Studija religijskih tekstova i poznavanje hebrejske, arapske i latinske kaligrafije doveli su do stvaranja upečatljivih skulptura od livenog stakla, u kombinaciji smirenih formi arhitektonskih objekata i dramatičnih amorfnih oblika.

kliknite na fotografiju za uvećan prikaz

Potraga za odgovarajućim ekspresivnim izvorima za novi projekat u pojedinačnim delima ima jasan cilj i bilo je samo pitanje vremena kada će se Lubomir Ferko usredsrediti na četvrtu najrasprostranjeniju religiju naše planete – budizam. Ovaj projekat je prvobitno bio uže definisan kao Tibetansko staklo i njegova središnja tema je trebalo da bude sama suština filozofije budističkih monaha u tibetanskim manastirima.

kliknite na fotografiju za uvećan prikaz

Ipak, Tibetanska knjiga mrtvih za ovog umetnika nije bila samo ishodište sadržine, koju je on želeo da tumači umetničkim jezikom u skulpturi od stakla, nego i izvor za formalna rešenja. Ponovo, to je bila kaligrafija autentičnog teksta molitvi i opisa rituala za mrtve na putu ka pročišćenju. Glatke površine, koje se tu i tamo smenjuju sa poljima destrukcije masivnog staklenog materijala, izabrane su kao površine za citate tekstova. Slovni simboli su postepeno svođeni sa bogatog crteža na linearne podatke koji postaju metafore dalekog, čistog i širokog puta tantričkog budizma s jedne strane i gotovo pretećih vrhova ogromnog prostranstva venca Himalaja, s druge. Lubomir Ferko je još jednom posegao za kombinacijom očigledno nekompatibilnih materijala – staklo koje poseduje fizičke osobine poput fragilnosti, transparentnosti i plastičnosti, nalazi se u oštrom kontrastu sa tvrdoćom, strukturalnošću i elementarnošću kamena (cirkona, granita). Tenzija između prirode i forme postaje polazna tačka za umetnikovu predstavu drame katarze koju prolazi čovek u surovim prirodnim uslovima na putu ka spasenju, kao u delima: Karma, Reinkarnacija i Himalajski cvet....

Dr Agnes Schramm, kustos Slovačne nacionalne galerije
/ Izvod iz kataloga izložbe /

kliknite na fotografiju za uvećan prikaz

Koordinator programa: Dejan Sandić, kustos za međunarodnu saradnju