. : TABLES AND BORDERS : .

Tables & Borders

12. oktobar -  1. novembar 2006.
Muzej primenjene umetnosti

Tileke Švarc / Tilleke Schwarz (Holandija)
Isolda Venroj / Isolde Venrooy (Holandija)
Gražina Brilevska / Grazyna Brylewska (Poljska)
Snežana Skoko / Snezana Skoko (Srbija)

Izložba TABLES & BORDERS okuplja četiri umetnice sa različitom umetničkom prošlosću. Ne samo da pripadaju različitim generacijama, već zemlje iz kojih potiču predstavljaju različitu Evropu, kako u pogledu geografskog prostora tako i u pogledu političke istorije. Ono što objedinjuje ove umetnice je njihovo polazište u umetnosti tekstila. Iako potiču iz tradicionalne tekstilne umetnosti i zanatstva, tehnike i materijali koje ove umetnice koriste omogućavaju im da prevaziđu granice različitih umetničkih disciplina (performans, instalacija, kolaž). Činilac koji ih zapravo spaja nalazi se u konceptu njihovih radova: kritičko posmatranje pojava u savremenom društvu kao i razotkrivanje i analiza tradicionalne i savremene prakse u umetnosti tekstila.

Tileke Švarc (Tilleke Schwarz)

Tileke Švarc (Tilleke Schwarz) iz Holandije, koristi tradicionalne tekstilne tehnike koje dovodi u vezu sa savremenim temama i metodama. Ona izrađuje vezene tkanine sa strasnom posvećenošću kao da ispisuje stranice dnevnika, dopuštajuci da tokovi svesti prožmu tkaninu. Svakodnevni događaji iz njenog života prepliću se sa novinskim naslovima i njenim kritičkim zapažanjima o savremenom okruženju. Tilekin rad podseća na „scribble drawings“ stil mladih umetnika u savremenoj umetnosti. Ono što čini značajnu razliku između ova dva pristupa je vreme provedeno u izradi ovakvih radova. Tehnika koju Tileke koristi je spora što je u suprotnosti sa krajnjim vizuelnim efektom njenih radova. Ipak ta sporost u izradi je od suštinskog značaja za idejni sadržaj njenog rada. Tileke preispituje ubitačni tempo savremenog društva, preplavljenost informacijama i suverenost kompjuterske tehnologije.

Izolda Venroj (Isolde Venrooy)

U svojim radovima, holanđanka, Izolda Venroj (Isolde Venrooy) bavi se pitanjima protoka informacija i globalnim, neprekidnim kretanjem ljudi i robe. Ona kritikuje savremeno globalno društvo kao i njegove implikacije na kulturne i geopolitičke istorije. U svom radu ona najčešće koristi novinsku hartiju i različite štampane materijale kao i kartonsku ambalažu. Isolda koristi simbole i znakove koji se nalaze na tim štampanim materijalima i pakovanjima. U svojim najnovijim radovima ona prekriva novinske kolumne akrilnim bojama ili stvara slova alfabeta koristeći pulpu drobljenjem novinskog papira. Umetnica preispituje prikrivene komunikacijske potrebe prekrivanja, revidiranja i manipulacije „istinom“ u štampi i poziva nas da čitamo između redova. U njenim radovima, korišćenjem jednostavnih i jasnih simbola kao sto su slova, otkrivaju se druga značenja, koja imaju tekstovi u novinama koje reciklira.

Gražina Brilevska (Grazyna Brylewska)

Gražina Brilevska (Grazyna Brylewska), umetnica iz Poljske, na suptilan način kritikuje savremeno društvo. Na „tapetama“ koje kreira upotrebom motiva autoportreta, prikazana je žena dostojanstvenog lika koja bezizražajno gleda u posmatrača. Repeticija portreta čini da se individualnost ljudskog bića gubi u sivoj, anonimnoj, beživotnoj masi. Ovi ljudi ispunjavaju svoje dnevne dužnosti kao pripadnici društvene mašinerije. Gražina štampa autoportrete na pamučnim draperijama. Tkanina, poput ljudske kože, razdvaja unutrašnje i spoljno biće. Njeni radovi sa motivima ruže  sasvim su drugačiji. Samim svojim izgledom oni su lagani i dekorativni ali mi znamo da ruže imaju trnje. Namera umetnice je da ovi radovi budu protivteža razočaranju njene generacije u postojeće društvene promene. Sa tananom ali oštrom ironijom ona nudi posmatraču ultra-ružičasti izlaz iz svakodnevnih teškoća.

Snežana Skoko (Snezana Skoko)

Snežana Skoko (Snezana Skoko) , umetnica iz Srbije, koristi društveni aspekt tekstilne tradicije kao okvir za svoj performans. Uobičajene veštine „ručnih radova“ koje su okupljale domaćice i činile značajan doprinos  porodičnoj ekonomiji očuvale su se kroz istoriju do danas. U performansu, grupa žena (umetnica) koje je Snežana okupila, piju kafu, „gledaju“ sudbinu i raspredaju jalove priče, što predstavlja uobičajenu društvenu scenu u svakodnevnom preživljavanju. Autorka koristi ovaj simbolišan scenario da preispita situaciju u savremenoj umetnosti tekstila. U radu „Sudbina umetnosti tekstila / šoljica kafe“ ona kritikuje, između ostalog i umetničke manifestacije kao što su godišnje izložbe i bijenala zato sto fabrikuju umetnost i postaju scena za karijeriste i lovce na nagrade. Ritual pijenja kafe i banalnog proricanja sudbine u Snežaninom radu poziva na dublje značenje radova u umetnosti tekstila i na koncept koji bi bio više u domenu savremene problematike a manje isprazan.

Zajedno, ove četiri umetnice pokazuju izražajni potencijal koji postoji u umetnosti tekstila. Mnoge važne teme u savremenoj umetnosti nastaju iz upotrebe različitih materijala i tehnika, koje, vec same po sebi imaju snažna značenja. Tekstil kao umetnička disciplina, neodvojiv je od načina izražavanja koji diktira naša unutrašnja predstava ili lično i kolektivno sećanje. Prepoznatljive, svakodnevne karakteristike tekstila zajedno sa vrednostima koje su tradicionalno povezane sa materijalima koje ove umetnice koriste kao i različite aluzije na temu radova u domaćinstvu ili kulturnih tradicija, daju, automatski, ovim radovima dodatni konceptualni smisao, što bi se teško ostvarilo korišćenjem drugih materijala i tehnika.

Silja Puranen (Silja Puranen)
Umetnik i kustos


Ovu izložbu je organizovao „Punkt za umetnički eksperiment“ iz Beograda u saradnji sa Muzejom primenjene umetnosti, Beograd. Naša namera je da podržimo razvoj i unapređenje scene Savremene umetnosti tekstila.

Izložbu su pomogli:
Sekretarijat za kulturu Skupštine grada Beograda
Ministarstvo za kulturu Republike Srbije
Fondacija Mondrian iz Amsterdama

Koordinator programa:
Mr Milica Cukić, viši kustos, šef umetničkog odeljenja, Odsek za odnose s javnošću