Muzej primenjene umetnosti - Beograd / DIKONCEPT I APSTRAHOVANJE - ZORAN BLAŽINA

DIKONCEPT I APSTRAHOVANJE
Zoran Blažina

14. oktobar - 7. novembar 2004.

 


Predlog identiteta manifestacije Dani Beograda u Beču, 2002.

 
       
 


Identitet Međunarodnog trijenala keramike Šolja 2003.

Izložba Dikoncept i Apstrahovanje Zorana Blažine, našeg poznatog i priznatog grafičkog dizajnera, deveta je po redu u njegovoj veoma plodnoj umetničkoj karijeri. U okviru izložbe Salona Muzeja savremene primenjene umetnosti, autor predstavlja stručnoj javnosti i poštovaocima dizajna radove iz svog izuzetno bogatog opusa, koji su nastali poslednjih pet godina.

Metaforom Dikoncept i Apstrahovanje Blažina nastoji da pokaže svoja poslednja istraživanja u oblasti dizajna i lična preispitivanja u procesu utvrđivanja konkretnog autorskog rukopisa. Izložena dela – zaštitni znakovi i njihove aplikacije, plakati, bilbordi, kao i odabrani segmenti celina vizuelnih identiteta – dela nastala od 1999. godine do danas potvrđuju da je autorov pristup dizajnu samo delimično pragmatičan, tržišni. Njegovo shvatanje dizajna kao umetnosti podstiče ga na eksperimente tokom stvaranja i istraživanje novih mogućnosti oblikovanja finalnog produkta. Zato ova izložba spontano i iskreno pokazuje različite amplitude istraživačkih raspoloženja autora.

Marijana Petrović Raić
 
   
 
 

Identitet Festivala orgulja 2003.

Plakat Festivala flaute 2000.
 
       
 

Moda je efemerna, senzibilitet je trajan. Osetiti senzibilitet vremena u stvaranju dizajna znači osetiti boju, zvuk, miris i ukus onoga što nema ni boju, ni zvuk, ni miris, ni ukus.

Outdooring – izmišljena glagolska imenica, sinonim najagresivnijeg vida nametanja vizuelne kulture – predstavlja kraj ljudske intime i početak ekološkog zagađivanja marketingom.

Dizajn? – Vrhunski umetnički dometi, ali i profani estetizam. Proračunat i pragmatičan, usmeren ka tržištu. Zlatna žica primenjene umetnosti.

ZNAK – osnova grafičkog dizajna, lice i odelo (lepo ili ružno). Sredstvo vizuelne identifikacije. Deluje na podsvest.

IMIDŽ ili vizuelni identitet nesvesna ljudska potreba i svesna dizajnerska kreacija pozicioniranja subjekta na tržištu, kao zdravog, profesionalnog, pouzdanog i nezaobilaznog.

STAV – proizvod postojanja dobrog znaka i imidža. U vizuelnoj komunikaciji stav je karakter, trajna osobina volje i načina delanja. On čini nekoga različitim od svih drugih, a u psihološkom smislu znači trajnost, doslednost volje, načina delanja. On je obeležje, bitna oznaka – ZNAK.
I krug se zatvara.

Zoran Blažina

 

Kustos izložbe: Marijana Petrović Raić


Plakat za Prolećni festival kamerne muzike, 2001.