47. дечји октобарски салон
Београд град културе - дечја уметничка атракција

47. дечји октобарски салон

Топографија старог Београда

Називи београдских насеља представљају праву ризницу појмова који су се користили у некадашњем Београду. Данас ови називи означавају само делове, четврти или квартове нашега града. Право значење речи које се користе за именовање одређених делова града, одавно није у употреби, стога је улога овог текста да нам укаже на давно заборављене термине који су коришћени за њихово именовање, али и да нам укаже на који су све начин нека Београдска насеља добила свој назив.

Варош капија

Негде на углу данашњих улица Поп Лукине и Топличиног венца, крајем XVIII и почетком XIX века, налазила се једна од четири капије (Видин капија, Сава капија, Стамбол Капија1) кроз које се улазило у београдску варош, па је самим тим и читав крај добио назив Варош капија. Капија је раздвајала српски део вароши односно савску варош, од турског односно аустроугарског дела вароши. Срушена је 1862. године. Назив "Варош-капија" се више не користи често у свакодневној комуникацији за означавање тог дела града, мада се очувао међу становницима који ту живе дуже време .

Дорћол

Са Београдском тврђавом спада у најстарије делове града. Временом се просторно ширио. Некада је обухватао мали простор односно данашње раскршће улица Душанове и Краља Петра, према Дунаву. Сам појам преузет је од Турака и означава састајалиште четири пута или раскрсницу четири пута.

Скадарлија

"Ако је Париз престоница света, Монмартр је престоница Париза; ако је Београд раскрсница светских путева, Скадарлија је његова душа2." Скадарска улица добила је име 1872. године. Пре овог назива била је позната као Циганска мала, и у њој су живели Роми у скромним и запуштеним колибама и кућицама. Након предаје кључева града кнезу Михајлу Обреновићу и одласка Турака са ових простора, Роми се исељавају из Скадарлије и настањују други део града. У Скадарлију се насељавају кафеџије, ситни чиновници и занатлије, отварају се трговине, кафане, а убрзо затим постаје место у коме живе и стварају врсни књижевници, новинари, песници, уметници попут Ђуре Јакшића, Јована Јовановића Змаја, Јована Скерлића, Жанке Стокић. Данас Скадарлија представља незаобилазно туристичко одредиште које нас подсећа на некадашњу боемску четврт града Београда.

Студентски трг

Најстарији трг у Београду. За време Турака на овом месту се налазило турско гробље. 1824. године српске власти су на овом простору трга отвориле Велико пазариште, које је касније названо Велика пијаца. Након регулације града после 1869. године, студентски трг добија нешто правилнији облик. Једна његова половина била је намењена пијаци, док је друга била претворена у парк. Једна од најзначајнијих грађевина на овом тргу је Капетан – Мишино здање, подигнуто 1863. године по плану чешког архитекте Јана Неволе. Објекат је грађен за Мишу Анастасијевића, богатог трговца и пословног партнера кнеза Милоша Обраневића. У току градње се одустало од првобитне намене да објекат служи становању, те је Миша Анастасијевић објекат поклонио својој домовини да служи образовној сврси, што се јасно види на запису зграде "Миша Анастасијевић свом отечеству". Данас се у овој згради налази Ректорат београдског универзитета. Након 1927. године уклоњена је пијаца и цео простор претворен је у парк, што је и данас. Посетиоци Студентског парка данас могу видети два споменика: Јосифу Панчићу подигнут 1897. године и Доситеју Обрадовићу који је 1930. године премештен са Калемегданског парка.

1 Видин капија настала у XVIII веку, била је источна капија вароши. Саградили су је Аустријанци а струшили Турци и средином XVIII века саградили данашњу Видин капију, у Доњем граду на Калемегдану.

Сава капија је била јужна капија вароши, повезивала је Доњи град са савским делом вароши, делови капије су срушени током бомбардовања Београда 1944. године, 2009. године капија је обновљена.

Стамбол капија је била капија на изласку из београдске вароши, собзиром да је кроз њу водио друм у правцу Истанбула/Стамбола, добила је назив Стамбол капија. Капију су градили Аустријанци у првој половини XVIII века, налазила се између данашњег Народног позоришта и споменика кнезу Михајлу. По наредби кнеза Михајла срушена је 1866. године, јер је у њеној близини доста Срба страдало за време Турака.

2 Коста Димитријевић - књижевник, критичар и есеиста