47. дечји октобарски салон
Београд град културе - дечја уметничка атракција

47. дечји октобарски салон

Историја Београда

По легенди, митски грчки морепловци Аргонаути на своме путу упловили су у Дунав (Иштар). Када су дошли до места где се Сава улива у Дунав, Саву су прогласили западним Дунавом и њоме наставили свој пут даље.

Јакоб Петерс (Jacob Peeters),
Изглед тврђаве и подграђа,
XVII век, бакрорез

Управо на том месту где се укрштају две реке настало је прво насеље. То прво насеље датира још из времена од 5200. до 3000. године пре нове ере и обухвата период Винчанске културе.

Прво насеље на подручју Београда чије је име сачувано зове се Сингидунум. Датира се у 298. годину пре нове ере када су на овом простору боравили Келти - Скордисци. Име Сингидунум проистекло је од назива племена Синги које је живело на месту данашњег Калемегдана, док је дунум била ознака за град код Келта.

Кроз Сингидунум су пролазили и задржавали се римски цареви, разарали га Готи и Хуни, обнављали Византијци, затим пустошили Авари и Бугари. Доласком Словена на ове просторе у VII веку добија назив Белиград. Како извори тврде овај назив је добио, због белих зидина које су га окруживале.

Непознати аутор,
Београд у турско доба,
бакрорез

Београд се први пут помиње 878. године у званичној були1 папе Јована VIII упућеној бугарском кнезу Борису Михаилу. Због свог географског положаја врло често је био мета разних освајача. У XII веку Угари, повлачећи се пред Византијом, руше град и одлазе, а на темељима тих рушевина Византија подиже град који чини основу данашње београдске тврђаве.

Београд први пут улази у састав српске државе и постаје једно од владарских седишта династије Немањића за време краља Драгутина 1284. године. Оженивши свога сина Владислава са нећаком угарског краља Андрије II, Драгутин добија Београд са Мачвом као свадбени дар, од угарског краља. Српски краљ Драгутин владао је Србијом од 1276. до 1282. године, Он се одрекао престола у корист брата Милутина, који je владаo Србијом скоро четрдесет година (од 1282. до 1321. године), задржавши власт над северним делом државе.

Реконструкција "златног печата" деспота Стефана Лазаревића са грбом Београда

Београд постаје престоница српске државе у XV веку, за време владавине деспота Стефана Лазаревића (1402 – 1427). Овај врсни песник и владар српске државе, изградио је на основама унутрашње византијске тврђаве величанствену варош, са деспотским замком на југозападном делу Горњег града, који је страдао у сукобу турске и аустријске војске за превласт над Београдом 1690. године.

За време турске владавине, Београд је постао Белиград – махала. И поред снажног турског утицаја српски језик је остао очуван. Прелазећи из турских у аустријске руке, Београд коначно бива ослобођен 1806. године под вођством вожда Карађорђа Петровића.

Непознати италијански аутор,
Београд у турско доба,
бакрорез

У XIX веку Београд постаје престоница обновљене српске државе. Као такав развија се у друшвеном, економском, политичком и културном смислу.

У XX веку Београд је више пута разаран, но и поред бурне историјске прошлости дао је велика имена у свету уметности, културе и науке. У њему су се родили, живели и радили један песник Војислав Илић, баш ту надомак Ботаничке баште, у њему је стасао у близини Косанћићевог венца и школовао се врсни математичар, оснивач математичке поетике Мика Петровић Алас. Бранислав Нушић српски књижевник, комедиограф, писац, родио се и живео у улици Краља Петра првог, на месту данашње Народне банке Србије. Драган Николић један од најпознатијих глумаца на нашем простору, одрастао је на Црвеном крсту, и данас живи и ради у Београду.

1 Була је оловни печат који се користио да означи царска и папска документа. Од XIII века реч означава сам документ, посебно папска документа који се тичу именовања епископа, канонизације светитеља и дефинисања учења.