52. дечји октобарски салон
Музика је најбоља
44. дечји октобарски салон
44. дечји октобарски салон посвећен је обележавању 200. годишњице рођења Чарлса Дарвина и 150. годишњици објављивања чувеног дела “Порекло врста“, као и обележавању 130. годишњице рођења нашег чувеног научника Милутина Миланковића.
Милутин Миланковић (1879 – 1958)

Sunčev sistem

Милутин Миланковић родио се 1878. године у Даљу. Иако је већ са осам година остао без оца, породична традиција са неколико генерација предака школованих утицала је да Милутин уз мајку и омиљеног професора Варићака, већ у младим данима искаже интересовање за науку. Наклоност породице писмености и знању можда је најчвршћи темељ на коме је још у раним данима почео да се уздиже Миланковићев потоњи научни успех. Пошто је са успехом завршио реалку, Милутин Миланковић се школовао у Бечу од 1869, на Техничкој високој школи на којој је дипломирао 1902, а докторирао 1904. године и бива први од свих Срба промовисан у доктора техничких наука.


Krater "Milanković" na Mesecu

Радио је као инжењер до 1909, а његовим доласком на Универзитет у Београду за професора Примењене математике, почиње у математичким дисциплинама наше школе нова епоха. Милутин је држао ову катедру до краја свог радног века. Милутин се оженио Христином Топузовић 1914. године и имао је потомке.

Милутин Миланковић развио је најзначајнију теорију која се ослања на кретање и положаје које земља заузима у орбити у току дужих периода на промене климе на земљи. Он је посветио своју каријеру развоју математичке теорије о промени климе. Данас је то више него актуелно, посебно када се климатске промене такве да веома утичу на живи свет и човеков опстанак. Развио је најзначајнију научну теорију која се односи на кретање земље и климатске промене у дужим периодима постојања планете.


Razvoj kontinenata na Zemlji

Predeli na Zemlji

Милутин Миланковић је у породици добио и одлично образовање и емотивну сигурност тако да је већ у младим данима могао у главним цртама заокружити свој однос према свету. То му је омогућило да се кроз живот креће одлучнијим корацима у потпуном складу са породицом која је без колебања била одана стицању знања колико и брижљивом неговању културних и националних вредности. На том чврстом основу појавило се још нешто што је раскошно развило природне способности младог Милутина: ослобађање маште и њена неспутана игра био је следећи корак на путу који га је од сеоског дворишта одвео до универзитетске катедре.

Дескриптивне природне науке, геологија и географија, прикупљајући многобројни чињенички материјал, успеле су да нас обавесте о просторном распрострањењу, а донекле и узастопности ледених доба у Европи и у Северној Америци, но нису биле у стању да нам дају икаквих обавештења о узроцима и временском току тих великих климатских промена. Узроци и механизам њихових ефеката леже изван видокруга тих наука; они представљају засебан космички проблем, којему се не може приступити без познавања закона којима се наша Земља, својим обртањем око Сунца, покорава као члан нашег планетарног система. Када је Миланковић почетком двадесетог века почео да се бави астрономском теоријом климе, она је у науци била углавном напуштени реликт.

Његов циљ био је општа хелиоцентрична математичка климатологија, ваљана за све планете, која ће ујединити астрономију и науке о земљи. Он је прво рачунао климатске услове на Меркуру, Венери, Марсу, и на Месецу да би проблем ледених доба потом разрешио у контексту климатологије планета као једну од последица своје теорије.


Milankovićeva kriva osunčanosti Zemlje

Математичка теорија климатских промена засновану на сезонским варијацијама и латитудама соларне осунчаности које прима земља. Сада позната као Миланковићава теорија она тврди да земља путује око сунца на основу сезонских периодичних варијацаија на основу три елемента: Ексцентричне орбите земље око сунца; Промена земљине осе у односу на површину земљине орбите; Прецесије,-промене правца земљине осе.

Све заједно периоди ових орбиталних покрета постали су познати као Миланковићеви циклуси.

Милутин Миланковић, наш велики научник уврштен је међу 15 најблиставијих умова који „су начинили преврат у разумевању климе, атмосфере, океана и животне средине“. Његово име носе и два кратера, један на Месецу, други на планети Марс. Своју чувену „Криву осунчаности Земље“ Миланковић је добио посматрајући промене у протеклих 600 000 година. Своје решење тајне ледених доба дао је у свом делу „Канон осунчавања Земље и његовог утицаја на проблем ледених доба“.

Као професор који се радо сећао свог детињства написао је за књигу „Кроз васиону и векове“ где је на веома маштовит начин спојио историју, културу и научне чињенице.